Dr Radoslav Raspopović
e-mail: rader888@yahoo.com
Biografija i bibliografija
Radoslav Raspopović rodjen je 1. 12. 1956. u Pljevljima, gdje je završio osnovnu školu. Srednju školu (gimnaziju) završio je u Podgorici 1975.Skolske 1975/76. upisao se na Pravni fakultet u Podgorici, na kome je diplomirao 1979.
Postdiplomske studije završio je na Pravnom fakultetu u Beogradu, gdje je 11. marta 1987. odbranio magistarski rad pod nazivom: "Prestanak medjunarodnopravnog kontinuiteta crnogorske države".
Doktorat pod nazivom: "Diplomatija Crne Gore 1878-1918" odbranio je sa "odlikom" 7.03.1994. na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta.
Dr Raspopović od 21.04. 1980. radi u Istorijskom institutu Crne Gore. Najprije je obavljao poslove istraživača pripravnika, potom višeg istraživača, a zatim je biran u naučna zvanja : naučnog saradnika ( 29. 09. 1994), višeg naučnog saradnika(19. 12. 1999) a (26.05. 2005) u zvanje naučnog savjetnika
U toku 1989. i 1990. dr Raspopović je obavio šestomjesečnu specijalizaciju na Moskovskom državnom univerzitetu MGU i u Institutu za slavistiku i balkanistiku Ruske akademije nauka, na projektu "Diplomatija Crne Gore 1878-1918". Program rada realizovan je pod rukovodstvom mentora prof. dr Viktora Georgijeviča Karasjova.
U Istorijskom institutu Crne Gore radio je na projekatima iz oblasti pravne, medjunarodnopravne i diplomatske istorije Crne Gore u XIX i počtekom XX vijeka.
Od 1998. do 2002. uredivao je vodeći istorijski časopis u Crnoj Gori "Istorijske zapise", vršeći dužnost glavnog i odgovornog urednika Od 1996. do 2002. rukovodio je Redakcijom Okruglog stola Istorijskog instituta, koja je organizovala četiri naučna sastanka sa kojih su publikovani materijali u posebana četiri zbornika, čiji je on urednik.
Od monografskih radova koje je do sada samostalno objavio izdvajamo publikacije: " Diplomatija Crne Gore 1711-1918" ( 700 str. teksta), Podgorica -Beograd 1996; Ruski konzulat u Kotoru i Crna Gora 1804-1806"( 214 str.), Podgorica 2004. Crna Gora i Rusija. Ogledi i eseji, Podgorica-Beograd 2005 ( 430. str.); Odgovori crnogorskih sudova na ministarske naredbe Valtazara Bogišića, Podgorica 2005(145.str); Normativne osnove monetararnog i bankarskog sistema u Crnoj Gori (dvojezično, jubilarno, izdanje Centralne banke Crne Gore (sa prevodom na engleski jezik) (275 str. formata A4), Podgorica 2006, Stega-najstariji crnogorski zakonski spomenik (fototipsko jubilarno izdanje Ministarstva pravde Vlade Crne Gore, na jeziku originala sa transkribovanim verzijama na crkvenoslovenski jezik i savremeno ćirilično pismo i sa prevodima teksta Stege i Pogovora, koji ima karakter naučne rasprave, na ruski,francuski i engleski jezik ( 90. str. teksta formata A4), Podgorica 2008;
U koautorstvu R. Raspopović se bavio izadavanjem arhivskih dokumenata. Sa prof. dr Gavrom Perazićem priredio je za štampu zbomik dokumentata "Međunarodni ugovori Crne Gore 1878-1918", Podgorica 1992 (850 str.). Sa dr Brankom Pavićevićem, publikovao je petotomni zbomik dokumenata sa više od 5.000 strana teksta, " Crnogorslki zakonici 1796-1916, Pravni izvori i politički akti od značaja za istoriju državnosti Crne Gore", Tom I-V, Podgorica 1998. za koji je Istorijski institut Crne Gore na Madunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 1988. dobio nagradu Izdavački poduhvat godine.
Sa akademikom Brankom Paviće priredio je i napisao tekst o Stegi: Stega najstariji crnogorski zakonski spomenik, koja je kao jubularno izdadanje, povodom 200 godišnjice donošenja, objavljen u fototipskoj i transkribovanim verzijama na crkvenoslovenski jezik i savremeno čirilučno pismo, i prevodom teksta o Stegi ( ne i same Stege) na ruski i engleski jezuk.
Sa kolegama iz Crne Gore i Rusije (Instituta za istoriju Rusije Ruske akademije nauka-RAN) priredio je za štampu dvotomnu publikaciju: "N.M. Potapov, Ruski vojni agent u Crnoj Gori"; Tom I, Izvještaji raporti, telegrami pisma (790. str), Tom II, Dnevnik 1906-1907; 1912, 1914-1915. g.( 840 str.) Podgorica - Moskva 2003.
Dr Raspopović je urednik i jedan od priredivača dvojezničnog izdanja knjige (na italijanskom jeziku i u prevodu) Statističkipodaci o Crnoj Gori - Cenni statisticu sul Montenegro, Podgorica 2001, autora dr Timoleone Vedovija ( 330 str.) koja je prvi put štampana u Kremoni 1854.
Kao urednik i biblioteke "Prevodi", uz finansisjsku pomoć ambasade SAD u Podgorici, priredio je za štampu prevode knjiga sa engleskog jezika: Džona Trdveja, Soko i orao, Crna Gora i Austro-ugarska 1908-1914, Podgorica 2005, ( 290. str) , Džejmsa F. Sajmona, Kakva je to nacija, Podgorica 2006. (350 str.) i Dejvida Haketa Fišera, Vašingtonovprelazak, Pogorica 2007.( 680 str.)
Dr Raspopović, je napisao predgovor i za štampu priredio prevodeno izdanje knjige autora Roberta J. Kenedija »Cetinje to Windzor« - » Od Cetinja do Vindzora - Opis posjete knjaz Nikole Njenom veličanstvu britanskoj nkraljici Viktoriji ( 140 str. format B5), Podgorica 2008. publikovanoj u Londonu 1898.
Dr Radoslav Raspopović je učestvovao na brojnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Osim u zbornicima radova sa naučnih konferencija njegovi radovi su publikovani i periodičnim izdanjima koja izlaze u Crnoj Gori i naučnim časopisima u Srbiji, Hrvatskoj, Rusiji, Francuskoj. Zbog njihove obimnosti navešćemo samo koje neke smatramo važnijima:
R. Raspopovioć, Crna Gora i velike sile 1903-1914, Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa: Evropa i Istočno pitanje (1870-1923), Beograd 2001,263-287. R.Raspopovioć, Dinastije Romanovih i Petrovića u spoljnopolitičkom životu Crne Gore u drugoj polovini XIX i početkom XX vijeka, Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa "Dinastija Petrović Njegoš", Podgorica 2002. Tom II, 5-16.
R.Raspopovioć, Velike sile i Problem suverenosti balkanskih zemalja u drugoj polovini XIX vijeka, Zbomik radova sa medunarodnog naučnog skupa: "Nacionalni indentitet i suverenitet u jugoistočnoj Evropi", Beograd 2002.141-168. R.Raspopović, Rusija i plan Petra I Petrovića Njegoša o stvaranju slaveno- srpske države na-Balkanu, rad je saopšten na medunarodnom naučnom skupu: "Jugoistočna Evropa: političke i kulturne koncepcije", Beograd 2001. Od radova objavljenih u drugim zemljama pomenučemo:
R.Raspopović, Plan Petra I o djelovanju crnogorsko-bokeške i ruske vojske u Hercegovini i projekt o stvaranju slaveno - srpske države pod pokroviteljstvom Rusije, saopštenje na međunarodnom naučnom skupu "Prvi srpski ustanak u Crnoj Gori i Hercegovini i hrišćanska Evropa (1804-1813)", Ostrog-Podgorica, 8-10 oktobar2004.
P. Распопович, Распад Югславии -част процессов в Восточпой Европе или следствие внутерннего кризиса-резултат дейсвия националного и конфесионалного факторов, международна научная конференция:Роль конфессий в развитии межнациональных отношений:Россия - Балканы Поволожье,Самара 2008.
Р. Распопович, Дипломатия великих держав и освобдителыные процессы южнослсвянских народов во время Болшого восточного кризиса, международна научная конференция: Россия и освобождение народов юго-восточной Европы от османскаго ига. (К 1ЗО-летию начала русско-турецкой воішы 1877-1878 гг.).
Od radova objavljenih u inostranstvu pomenućemo:
P. Распопович, Россия a u Черногория e пачале XIX века. Русское консульство e Которе в 1804-1806 годах. Санкт-Петербург 2009. (205 страниц );
R.Raspopović, L'ćtablissement du consulat francais au Montenegro 1807-1808, Conflits actuels Revue d'ćtude plitique, 95-109, Paris 2003. ISSN 1283-1255
R.Raspopović, Vladika Vasilije i preseljavanje Crnogoraca u Rusiju u drugoj poloviniXVIII vijeka, Исторические иследования, 98-108, Самара 2004.ISBN 5-98229-046-7 '
R.Raspopović, J Bičkov, Российское консульство e Komope. 1804-1806 г.г. Слвноведение, 2005, Н°3.иССН 0132-136 R.Raspopović, Роль русской церкви в создании славянских государств - на примере Черногории, Славянский алманах, 2005. ISBN 5-85759-7
R.Raspopović, Юужнослонский мир на рубеже ХХ-ХХИ веков, Славянский алманах, 2005, ISBN 5-85759-7
R.Raspopović, Мисия Марко Ивелича в Черногорию(к истории русско-черногорских отношений в начале XIX века); teze sa predavanja na međunarodnom naučnom skupu, publikovane u zborniku "Кирилло-Мефодиевские чтения:Материалы международной научно-методологической
Raspopović je mentor za izradu magistarskih radova nekoliko postdiplomaca na FPN-u kao i član komisija za odbranu magistarskih radova.
Bio je član je uredivačkih odbora-redakcija ( koeditor) časopisa: "Istorija XX veka" od 2000. "Jugoslovenski istorijski časopis" od 1998-2000. i "Arhiv Jugoslavije" 2001.
Aprila 2009. izabran je na dužnost direktora Istorijskog instituta. Član je Senata Univerziteta Crne Gore i Odbora za društvevene nauke CAN-u.
Dr Raspopović govori i piše ruskim jezikom i služi se engleskim jezikom.
